Љубомора - када је превише?

Дефиниција: шта је љубомора?

Већина људи је барем једном у животу осетила љубомору или завист. Ово је врло снажна и пре свега болна емоција која ствара одређени страх или несигурност да би неко могао изгубити потпуну наклоност или пажњу друге особе и тако добити мање признања и љубави него пре. Користи љубомору према људима и завист због ствари. Ова осећања су сасвим природна и присутна су чак у дојеначкој доби и у животињском свету. Међутим, када осјећај љубоморе измакне контроли, могу настати проблеми јер је узрок обично више у нама самима него у другој особи. Понекад га називају и позитивним осећајем, јер помаже човеку да препознамо када нам је неко важан.

Дијагноза - шта је нормално и када добија превише?

Постоје три различита степена озбиљности љубоморе. Светлосни облик је нормална емоција која би требало да нам служи као знак упозорења. У случају умерене љубоморе, приметан је значајан терет и осећај је могуће држати под контролом само уз велики напор. Међутим, ако неко пати од велике љубоморе, брзо се дешава да је било који разлог, ма колико био ирационалан, довољан да се осећате потврђеним у својим сопственим претпоставкама.

Наравно, постоје ситуације када је осећај љубоморе потпуно оправдан. Међутим, ако осјећај заузима све више простора и засјењује хобије или социјалне контакте, то би могао бити знак да љубомора расте. Често се „особа жеље“ након неког времена осећа нелагодно и сужено, јер озбиљно љубоморни људи често постају зависни од особе којој се диве или чије наклоности желе. Ако се приватност другог не поштује надгледањем и претрагом мобитела и рачунара, то такође говори о превеликој љубомори.

Постоји ли тест љубоморе?

На мрежи постоје бројни само-тестови на тему љубоморе. Иако такви тестови могу бити добар начин размишљања о вашим мислима и поступцима, резултат теста не мора бити тачан. Важно је разговарати са дотичном особом о својој љубомори и пронаћи начине за контролу или ослобадање - ако је потребно уз стручну помоћ психотерапеута.

Поузданији извор од мрежних тестова су партнери или пријатељи и породица, који на властиту иницијативу или на питање искрено описују свој поглед на ствари. У зависности од ситуације, повећана љубомора такође може бити нормална, што се не може нужно одразити на тесту.

Како се можете борити против љубоморе?

Осјећај љубоморе је природан, али постоји одређени степен невоље за једну од укључених страна уколико се покуша покушати пронаћи стратегија за решавање љубоморе. Најважнији корак је разумјевање особе да њихова љубомора штети добрим међуљудским односима. У принципу, човек може ставити под контролу осећај, све док се још није развио у заблуду и доступан је увид.

Следећи корак је доћи до дна узрока. Ово често нема везе са другима, већ с вашом потребом да будете вољени или страхом од напуштености. Тада је важно прихватити себе и евентуално разрадити разлоге из детињства или кључних искустава. Ови аспекти се могу, на пример, узети у контексту психотерапије.

Поред тога, треба покушати да ојача самопоуздање и елиминише могуће везе зависности од партнера. За ово може бити од користи развити социјалне контакте или пронаћи нове хобије.

Терапија понашања

Ако љубомора измаче рукама, можда ће бити потребна когнитивна психотерапија. Ово је нарочито тачно ако дотична особа пати од снажне самопоуздања и страха од губитка, који је тест са другом особом поставио на тест. У терапији понашања тренирате самопоуздање тако да побољшавате самопоуздање и љубомору треба боље контролисати. То траје око 10 до 30 сесија у трајању од 50 минута. Што је гора љубомора, биће потребно још сесија.

Психоедукација се такође практикује. То значи да је дотична особа обавештена о пореклу и ефектима емоција. Процена осећаја и физичких реакција такође се преиспитује терапијом, тако да се побољшава самопоуздање и научи се боље носити са емоцијама. Бихевиорална терапија је корак у којем се уче свим потребним техникама да се избори са љубомором. Терапија служи као помоћ самопомоћи. Они који су отворени и мотивисани за терапију могу направити велику разлику и научити да се добро носе са својим осећајима.

За више информација погледајте наш главни чланак: Терапија понашања

хомеопатија

У хомеопатији се покушавају подвести контролу љубоморе помоћу натријум муриатицум (такође: натријум хлоратум), пулсатиље или апис. Зависно од разлога за љубомору, користи се и други лек. Међутим, треба напоменути да хомеопатске мере нису нужно довољне и можда ће се морати започети психотерапија. На пробној основи, хомеопатија се може испробати у лаганом облику или у комбинацији са терапијом.

завист

Осјећај зависти, попут љубоморе, није ненормалан и често се јавља када се неко осећа ускраћеним или када неко открива недостатак у себи, јер други имају ствари које би неко желео да има. Већина завидних људи може се наћи у блиским друштвеним круговима са пријатељима и познаницима. Предмет жеље може бити веома различит. Од парчета чоколаде до талента или успеха до драгоцености, све је могуће.

Постоје три облика зависти. Уз деструктивну завист, погођени су толико љубоморни да би желели уништити објект жеље ако га не могу поседовати, иначе га не би требало ни имати. За поређење, они који пате од депресивне зависти толико су застрашени успехом других да пати њихово самопоштовање и омета њихов успех. Супротно овоме је позитивна завист, где је успех других подстицај и мотив.

Придружени симптоми - Љубомора ретко долази сама

Људи који су љубоморни обично доживе болни осећај који их чини сумњичавим и доводе у питање поступке других. Што је већа љубомора, већа је вероватноћа да ће се она љубоморно понашати. Може се претражити мобилни телефон ради проналажења доказа или може бити послато више контролних позива или порука. Неки људи који пате од њихове снажне љубоморе почињу шпијунирати особу којој верују како би их ухватили црвенокоси, одмерили сваку реч коју изговоре на златној ваги или питали познанике и пријатеље о њиховом понашању како би добили трагове .

У најгорем случају, повећана љубомора може прерасти у љубоморно лудило. Разлика од само повећане љубоморе је та што се у случају обмане више не може препустити мисли љубоморе и по правилу постоје искривљене перцепције и идеје које су далеко од стварности. Често социјално окружење не може одвратити дотичну особу од заблуда о размишљању о љубомори. Међутим, такве заблуде нису нарочито честе и вероватније су да се јављају код људи са ранијим психијатријским болестима као што су шизофренија, биполарни поремећај или гранични поремећај личности.

Страх од губитка

Страх од губитка описује страх од губитка ствари или људи који су раније играли важну улогу у животу особе. До одређене мере, ове забринутости су оправдане. Постаје проблематично када страх од губитка постане превише јак, јер погођени често оптерећују окружење својим страховима и изазивају стрес. При томе се понашају сувише неспретно или опсесивно, што, на пример, заправо може довести до губитка особе. Они који су погођени често не примећују да је њихово конвулзивно понашање узрок појаве страшне ситуације.

Свако ко је одрастао са страхом својих родитеља од губитка или се суочио са губитком може бити склон страху од губитка. То се такође односи и на људе чији су се родитељи растали у детињству или чији родитељи нису озбиљно схватили.

Све остало о овој теми можете пронаћи на: Страх од губитка

агресивно понашање

Очигледно безопасна љубомора може прерасти у насилно понашање или увредљиву увреду. Конкретно, љубоморни мушкарци имају тенденцију да користе насиље из фрустрације када њихов партнер посумња у недолично понашање. По правилу се ово насиље ретко показује супарнику, већ 'објекту жеље' као што је партнер. Међутим, није свака љубоморна особа аутоматски постаје насилан. То је често показатељ потиснуте и прешућене фрустрације, коју подстиче осећај беспомоћности или неспособности да делује и тражи излаз. У таквом случају треба дефинитивно размотрити психотерапију, јер то указује на велику љубомору.

Молимо прочитајте и: Како можете побољшати отпорност на стрес? или Како можете смањити стрес?

Који је најбољи начин да са неким разговарате о њиховој љубомори?

Постоје различите стратегије за решавање љубоморе. Комуникација је важна за добар однос. То значи да је важно разговарати једни с другима и отворено разговарати о проблемима и осећајима, јер у супротном други не може знати за њих. Међутим, ако приметите да се разговори и разговори превише загријавају, направите кратку паузу, јер љубомора такође повећава хормоне стреса у организму. Пауза може бити корисна за снижавање нивоа хормона, тако да можете наставити разговор са хладном главом.

Такође прочитајте: Како можете смањити стрес?

Нема смисла износити оптужбе и саговорника осећати као да га сматрате одговорним за све. Боље је радити с такозваним И порукама уводећи реченицу, на примјер, "Имам осјећај да ..." и извјештавајући само о својим властитим опажањима и осјећајима. Чињенице повезујете са собом тако да се друга особа не осећа нападано и отворенија је за расправе.

Такође може помоћи да се заједно разговарају о правилима и границама, које су описане конкретним примерима, тако да обе стране знају када се друга страна осећа нелагодно или небезбедно.

Облици љубоморе

Љубомора на властите браће и сестре

Деца која имају браћу и сестре обично први пут у животу доживе осећај љубоморе у односу на своју браћу и сестре. Међутим, потпуно је нормално имати мање супарнице у вези са родитељском наклоношћу. Овако се деца уче да се баве таквим друштвеним интеракцијама и потребама других. У идеалном случају, родитељи би требали укључити старије браће и сестре у трудноћу прије него што се ново дијете роди и пренијети им да сада имају велики задатак као велико дијете. Ипак, то није разлог за забринутост ако су деца понекад љубоморна једно на друго, све док ово стање не траје предуго.

Ако љубомора и даље постоји када су браћа и сестре старији, порекло обично лежи у несигурној вези с родитељима у детињству, у којој се дете није научило слепо ослонити на неговатеља. Нарочито међу близанцима или браћом и сестрама којима је дете припало посебна пажња због болести или успеха, понекад постоје ривалства која могу подстаћи завист и љубомору. За родитеље је веома важно да потенцирају предности поједине деце и да поделе њихову пажњу што је више могуће на деци.

такође прочитајте: Поремећаји привржености

код партнера

У одраслој доби осећај љубоморе углавном је повезан са партнером. Страх од губитка љубави и пажње од партнера према другој особи или од напуштања, јер неко можда није довољно вредан, у великој је већини случајева разлог љубоморе. Међутим, у многим случајевима љубомора настаје због неспоразума у ​​којима партнерово гледиште није могуће разумети. Стога је корисно поделити своја осећања тако да партнер зна шта је проблем и о њему се може разговарати.

Они који нису научили да формирају сигурне везе у детињству или који су већ имали негативна искуства у вези, обично су критичнији према другима и не могу да се укључе ни у поверење.

Љубомора на прошлост партнера

Без обзира да ли је партнер у прошлости био невјеран или је имао многа друга достигнућа, то су све могући узроци љубоморе и неповјерења у вези. Оно што је прошло је нестало. Поређење себе са претходним везама вашег партнера у већини је случајева мало од помоћи, јер у коначници постоје разлози зашто везе више не постоје у овом облику. Свака особа и према томе сваки однос су различити и зато их је тешко упоредити. Разлог за гледање у прошлост ионако и упоређивање себе са другима углавном је посљедица ваше властите несигурности. И овде је корисно да се позабавите сопственим осећајима и да ојачате сопствено самопоуздање.

Љубоморна је на бившег партнера?

Ако је бивши партнер у новој вези, може се појавити осећај љубоморе, без обзира да ли сте дуго срећни у својој вези. То је зато што је нови партнер бившег партнера конкуренција и сада испуњава улогу коју сте имали у прошлости. Страх од замене бољом верзијом потиче нечије самопоуздање и често доводи до одбацивања конкуренције и љубоморе, без обзира колико дозвољавате свом бившем партнеру да има среће. Такође може бити болно што је бивши партнер постигао међусобни однос и био у стању да развије интимну везу са другом особом. Бивша сада дели лепа осећања и нова сећања која сте некада доживели заједно са неким другим. То може бољети. Због тога треба покушати да се одрекне болне поређења и концентрише се на себе.

Љубоморна је на најбољег пријатеља?

Љубомора и завист најчешће се јављају код људи који су вам блиски. Разлози за љубомору на најбољу пријатељицу могу бити, на пример, да зарађује више новца, има хладнији посао, изгледа боље или је једноставно више среће у животу или везама. Све ове ствари су веома субјективне и само зато што желимо упоредиве услове за себе не значи нужно да тежимо томе, јер су изглед и стварност понекад две различите ствари. И ко зна да то можда и сами не бисте могли да постигнете? Најбољи пријатељ није непријатељ. Стога може бити корисно питати их за савет или помоћ како бисте и сами постигли исти циљ.

Међутим, понекад се морате суочити са чињеницом да су други на неки начин успјешнији. Поређење себе није нужно корисно. Стога се треба концентрирати на властите снаге и изградити самопоуздање.

Узроци љубоморе

Људи са слабим самопоштовањем или лошим искуствима у прошлости имају већу вероватноћу да постану љубоморни. Није важно да ли осећате љубомору према браћи и сестрама, пријатељима, такмичарима или у контексту партнерства. Људи са комплексима инфериорности често се више фокусирају на однос са својим партнером или неким другим неговатељем. Ако се друга особа види као такмичар за ову везу, настаје осећај љубоморе, јер постоји страх да више нису довољно добри или занимљиви.Чак и они који су повређени у прошлости, видели су много раскида или су имали несигурне везе од детињства, често никада нису научили да потпуно верују другима и због тога често не могу у потпуности да се повезују са другом особом.

Молимо прочитајте и: Поремећај привржености

У еволуцијској биологији љубомора се такође сматра потребом за очувањем људске врсте. Претпоставља се да мушкарац има потребу да пренесе свој генетски састав и жели само да одгаја сопствену децу. Међутим, ако је жена неверна, одгајат ће децу кукавице која не могу ширити свој генетски састав. Према овој теорији, жена тражи партнера који ће јој помоћи у одгајању деце и пружити заштиту и храну породици. Ако је мушкарац неверан, могуће је да ће жена морати да се сама побрине за све. Ова еволуциона оправдања односе се на партнерства, али осећај је увек могућ када друга особа игра улогу у односу две особе.

Прогноза - да ли ће љубоморе нестати у неком тренутку?

Љубомора може нестати након неког времена, али то не мора. То зависи појединачно од ситуације и претходног искуства свих који су укључени. У основи, може се рећи да дететова љубоморна сестра која наводно добија већу пажњу обично нестаје када примети да родитељи и даље обраћају пажњу на то. Код старије деце и одраслих отворени разговори могу вам помоћи да уклоните бриге и да љубомора нестане.

Лагана љубомора често се може превазићи разјашњењем дискусија. Међутим, то је много сложеније за умерене и тешке облике. У случају сумње, на пример, може се потражити стручна помоћ терапеута. Отприлике сваки трећи до четврти пар који одлазе на терапију парова лече због проблема изазваних љубомором.