Дијагноза епилепсије

увод

Ако се сумња да постоји епилепсија, за појашњење је потребно консултовати неуролога. На располагању су бројне дијагностичке могућности за дијагнозу епилепсије. Остале болести које изазивају сличне симптоме такође се могу искључити.

За даље лечење важно је знати која би врста епилепсије могла бити, па је пажљив преглед мозга и његових функција од пресудног значаја.

Дијагностичке процедуре

Најважнији фактори за дијагностицирање епилепсије су анамнеза и спољна анамнеза; На пример, на пример, ако посматрач имитира ток напада.

Поред тога, ЕЕГ (Елеоенцефалограм) написано од можданих таласа. Могуће је снимање током спавања (ЕЕГ спавања), као дуготрајни ЕЕГ или као ЕЕГ провокације.
Потоњи је покушај покретања епилептичног напада коришћењем провокацијске методе као што је лишавање сна, хипервентилација или стимулација светлом.

Методе снимања, попут рачунарског томограма (ЦТ) или магнетне резонанције, погодне су за откривање или искључење структурних промена у мозгу као узрока. Васкуларне малформације могу се документовати ангиографијом, методом за васкуларно снимање.

Поред тога, посебни прегледи (СПЕЦТ = једнофотонска емисија рачунарском томографијом, ПЕТ = позитронска емисијска томографија) могу се користити за приказ протока крви и метаболизма.

Узорак крви такође може пружити дијагностичке информације о присуству епилепсије. Овде су корисни одређивање ензима креатин киназе (ЦК) и хормона пролактина, који су повишани код петине пацијената.

Коначно, потребно је обавити додатна испитивања како би се искључили симптоматски узроци, који би требало да буду распоређени у зависности од сумње и диференцијалне дијагнозе.

Ако се сумња на епилепсију, МРИ и ЕЕГ се користе као стандардна дијагностика поред анамнезе.

Прочитајте више о теми: Епилепсија

МРИ мозга

Ако се сумња на епилепсију, МРИ мозга треба радити стандардно, посебно код млађих људи. За то би требало да постоје јасни симптоми епилептичног напада како би се избегли непотребни прегледи. Код многих људи са епилепсијом може се видети узрочно промена мозга у МРИ мозга. Ова структурна промена је такође позната као "лезија" и често се јавља у карактеристичним регионима као што је временски режањ.

Прочитајте под: МРИ мозга

ЕЕГ

ЕЕГ, тј. Електро-енцефалограм, је врло важна компонента у дијагностици епилепсије. Овде се мождани таласи мере и изводе у различитим тачкама на глави. Они одражавају активност нервних ћелија у мозгу и имају карактеристичне обрасце за одређена стања будности. Ови обрасци представљају потенцијале који се разликују по висини у зависности да ли неко спава или будан.

Ако постоји епилепсија, често могу бити присутни и обрасци типични за епилепсију. Ту спадају, на пример, такозвани „шиљци“, „оштри таласи“ и „шиљци и таласи“, који су само опис репрезентације потенцијала. У зависности од места у коме се ови обрасци изводе, могу се извући закључци о локализацији узрочних можданих структура. У одређеним синдромима епилепсије, ови обрасци се такође могу појавити у типичним наставцима.

Међутим, треба напоменути да епилепсија може бити присутна и без доказа о одређеним потенцијалима и да, обрнуто, у ретким случајевима се могу измерити специфични потенцијали у изолованим случајевима, а да епилепсија није присутна.

Сазнајте више на: ЕЕГ

Слееп ЕЕГ

Често је тешко пронаћи карактеристичне потенцијале директно током обављања ЕЕГ-а. Постоје многе врсте симптома епилепсије и епилепсије који се јављају углавном ноћу.

Због тога може имати смисла извршити ЕЕГ у сну за неке од оболелих људи. То се обично изводи у такозваној лабораторији спавања. Електроде су причвршћене пре спавања и ЕЕГ се снима преко ноћи. Ово често може бити од велике користи у дијагностицирању епилепсије.

Дугорочни ЕЕГ

У неким случајевима није лако снимити одређене потенцијале и обрасце ЕЕГ-ом јер нико не може предвидети када ће се догодити епилептични напад. Поред тога, поуздана дијагноза епилепсије не може се увек поставити брзо. У тим случајевима, дугорочно мерење ЕЕГ може бити корисно. Мерење ЕЕГ-а врши се током дужег временског периода, често током 24 сата. То омогућава да се даде репрезентативнија изјава о вероватноћи постојања епилепсије.

СПЕЦТ

Испитивање СПЕЦТ, тј. Рачунарском томографијом с једном фотоном, може бити корисно дијагностичко средство за неке пацијенте. То је случај, на пример, у случају епилепсије која је потврђена симптомима, тј. Клинички, без доказа о узрочној лезији у МРИ.

СПЕЦТ може да пружи информације о могућим поремећајима циркулације у одређеним деловима мозга. Ово може бити посебно важно када је операција опција.

КУЋНИ ЉУБИМАЦ

ПЕТ испитивање, познато и као позитронско-емисијска томографија, показује метаболичке процесе у мозгу. Поставља се питање постоје ли подручја у мозгу која имају смањен метаболизам, тј. Хипометаболизам или појачан метаболизам, тј. Хиперметаболизам.

Они могу бити узрок епилепсије и нису адекватно представљени у МРИ. Поред тога, ПЕТ преглед може бити од велике користи пре могуће операције.

Прочитајте више о теми: Позитрон емисиона томографија

Крвна слика

Крвна слика може имати подршку у дијагностици епилепсије. Овде се истражују различите вредности. Корисно је проверити свој шећер у крви како бисте идентификовали могућу узрочно-кризну кризу шећера. Преглед разних електролита такође може пружити информације о узроку. Ако се сумња на инфекцију мозга, треба извршити пункцију ЦСФ-а.

Друга карактеристична вредност у крвној слици је такозвана креатин киназа. Ово је веће код повећане активности и напетости мишића. Стога се током епилептичног напада повећава трзањем мишића и достиже своју максималну вредност отприлике 6 сати након епилептичког напада.