Задаци парасимпатичког нервног система

Синоними у ширем смислу

Парасимпатички, симпатички, нервни систем, мозак, нервна вода, кичмена мождина, нерв

Парасимпатички задаци

Поред симпатичког нервног система, парасимпатички нервни систем је део аутономног нервног система и одговоран је за физичку активност у условима одмора. Сукладно томе, симпатик је окарактерисан као активни део аутономног нервног система.

Парасимпатички задаци на органу

Орган ефекат

срце Спорије и мање снажно откуцаје (смањен број откуцаја срца и контрактилност)

плућа Сужавање дисајних путева

око Сужавање зјенице

Пљувачне жлезде Појачано лучење слине

Гастроинтестиналног тракта Појачана пробавна активност (повећана покретљивост)

јетра Повећана производња гликогена

бешика Промовишу мокрење и мокрење

Задаци парасимпатичког нервног система

1. Пресинапсе 2. Синаптиц расцеп 3. Постсинапсе

Задатак парасимпатичког нервног система, који се на крају постиже на органу, мора да се генерише у „шифрованом“ облику од стране оригиналне ћелије, а затим пренесе ћелијским процесима у органе.
Електрични подражаји се преносе путем такозваних неуротрансмитера.

Неуротрансмитери су хемијски гласници који - као што име каже - могу да преносе информације на различита места, па су нека врста „Достављач". Разликује се између узбудљивог (узбудљиво) и инхибитор (инхибирање) Неуротрансмитери.

Неуротрансмитери се користе за хемијске Пренос информација, док електрични потенцијали стварају ћелија и њена проширења (Аконс и Дендрити) покрени то електрични Служе за прослеђивање информација. Хемијски пренос информација је увек важан када информације треба да прелазе из једне у другу ћелију, јер између ћелија увек постоји јаз, иако мали, који информације не могу једноставно прескочити. Међутим, како је људско тело велико, потребна је читава мрежа Ћелије, јер једна ћелија не може да обухвати наш цео организам (чак и ако јесте Неурони чији додаци могу бити дужи и до једног метра).

Једном када електрична линија дође до „краја“ ћелије, тј. Њеног аксонског краја, осигурава да аксон крај постане врста Неуротрансмитери је пуштен. Назива се аксонски крај из кога се излива Пресинапсе (пре = пре, тј. синапсу раније синтетички јаз). Неуротрансмитер се ослобађа у такозвани синаптички јаз који лежи између ћелије 1 (информациона линија) и ћелије 2 (пријем информација), између које треба да се пребаци. Након објављивања „мигрира“ (дифузно) неуротрансмитер кроз синаптички јаз до продужетка друге ћелије, постсинапсе (пошта = након, тј. синапсу након синаптичког јаза). Садржи рецепторе који су прецизно дизајнирани за овај неуротрансмитер. Тако да се он може везати за то. Њеним везивањем, сада се ствара електрични потенцијал у другој ћелији.

Када се информације пребацују из једне ћелије у другу, редослед типова информација је, сходно томе:

  • електрични до аксонског краја прве ћелије
  • хемијски у синаптичкој пукотини
  • електрични од везивања неуротрансмитера за другу ћелију

Везујући неуротрансмитер, ћелија 2 сада може да реагује на два начина: Или ће узбуђен и ствара тзв Акциони потенцијал или хоће инхибирано а вероватноћа да ће створити акциони потенцијал и тако узбудити остале ћелије се смањује. Који од два пута ћелија води одређује се према врсти неуротрансмитера и врсти рецептора.

И у симпатичком и у парасимпатичком систему постоји строг редослед прослеђивања информација:

  • Ћелија порекла (Ћелија 1)
  • Ћелија у ганглиону/ Плексус / у зиду органа (ћелија 2)
  • оргуље

Пример парасимпатичког задатка

Прва ћелија (Ћелија порекла) у лобањи (кранијални парасимпатички део) или у доњем Кичмена мождина (сакрална парасимпатичка компонента) је узбуђен из виших центара (нпр Хипоталамус и тхе Стабло мозга). Узбуђење се наставља читавим њеним аксоном до прве тачке пребацивања. У парасимпатичком систему то је или у једном Чворови нерва (ганглион), у једном Нервни плексус (Плексус) или директно у зиду органа на који треба утицати. Тамо, као резултат пренесене ексцитације, неуротрансмитер Ацетилхолин пуштен из пресинапсе. Ацетилхолин се дифундира кроз синаптичку пукотину до синапсе друге ћелије (Постсинапсе) и тамо се везује за одговарајући рецептор. Ова веза побуђује ћелију (јер је ацетилхолин један од најузбудљивијих Неуротрансмитери). Тачно као у првој ћелији, ово побуђење се поново преноси преко ћелије и њених додатака примаоцу: органу. Тамо - као резултат узбуђења - из синапсије ћелије 2 ослобађа се још један неуротрансмитер - овог пута ацетилхолин. Овај неуротрансмитер тада директно делује на орган.

Од Парасимпатички нервни систем ради - за разлику од Симпатичан - са само једним неуротрансмитером, наиме ацетилхолином.