Спинални нерви

Синоними

Медицина: Нерви спиналес

Спинални нерви, ЦНС, кичмена мождина, мозак, нервна ћелија

Енглески језик: кичмена мождина

Објашњење

Људи имају 31 пар спиналних нерава (нерви кичмене мождине), који пролазе кроз интервертебралне рупе између појединих краљежака, наиме (скоро) аналогне подели кичмене мождине на свакој страни:

  • 8 вратних нерава, (нерви цервицалес)
  • 12 торакалних нерава (Нерви торацалес)
  • 5 лумбалних живаца (лумбални нерви)
  • 5 сакралних нерава (Нерви сацралес) и
  • 1 кокицални нерв.

Ова једнолична структура може створити утисак сегментације, због чега се често говори о „сегментима кичмене мождине“.

Слика спиналних живаца

Слика нерва кичмене мождине: А - преглед и сегменти кичменог стуба (црна линија) и Б - дијаграм распореда сегмента

Спинални нерви
= Спинални нерви = сегментни нерви

  1. Церебрум + церебеллум -
    Теленцепхалон + церебеллум
  2. Плексус мишићног оружја -
    Брахијалног плексуса
  3. Кичмена мождина - Медулла спиналис
  4. Говорни нерв - Радијални нерв
  5. Средњи нервни крак -
    Средњи нерв
  6. Елленин нерв - Улнарни нерв
  7. Кожни нерви -
    Кожни нерв
  8. Плетеница лигамента крижног крижа -
    Лумбосакрални плексус
  9. Феморални нерв -
    Феморални нерв
  10. Бедрени живац -
    Бедрени живац
    Сегменти нерви:
    Ц1 - Ц8 - 8 вратних нерава (жуто) -
    Нерви цервицалес
    Т1 - Т12 - 12 грудних нерава (плава) -
    Нерви тхорацици
    Л1 - Л5 - 5 ледвених живаца (црвено) -
    Лумбални нерви
    С1 - С5 - 5 сакралних нерава (љубичасто) -
    Нерви сацралес
    Цо - 1 кокциксни нерв (магента) -
    Кокцигеални нерв
    Спинални сегменти (црн)
    и сегменти кичмене мождине (разнобојан):
    Ц - подручје врата (грлића матернице)
    Т - прсни предел (торакални)
    Л - лумбална регија (лумбална регија)
    С - подручје сакрума (сакрално)
    Подручје цоццик-а (кокцигеал)

Преглед свих Др-Гумперт слика можете пронаћи на: медицинске илустрације

Спинални нерви

Овај израз "сегменти кичмене мождине" има чисто практично значење; користи се, између осталог, за описивање одређеног нивоа кичмене мождине; на пример, пупак је смештен "на нивоу Тх 10", што значи нешто на нивоу између 10. и 11. торакалних краљежака (Тх за торакални сегмент).

Генерално лаже

  • први грудни сегмент седмих вратних краљежака,
  • 1. лумбални сегмент 10. торакалних краљежака,
  • 1. крижни сегмент насупрот првом лумбалном краљешку.

Људи имају између 31 и 33 спиналних живаца. Иако има само седам вратних краљежака, осам парова кичменог нервног коријена, такође познат као цервикални коријен (цервикс = врат), протеже се од грлића материце:

То се објашњава чињеницом да кичмени кич који припада првом цервикалном сегменту, скраћено на Ц 1, напушта кичмену мождину између коштане лобање и првог вратног краљешка (атласа).
У пределу вратне краљежнице, кичмени кичми су добили име по краљешку испод њих.
Корен који припада осмом сегменту вратне краљежнице напушта кичмену мождину између седмог вратног краљешка и првог торакалног краљешка.
Стога су од данас па надаље, сви остали кичмени кичми који напуштају кичмену мождину добили име по краљешку изнад њих (на пример, коријен Л4 напушта кичмену мождину између четвртог и петог ледвеног краљешка), а број сегмената кичмене мождине одговара броју краљежака.

Од торакалне краљежнице па надаље, број кичменог нерва одговара броју тела краљежака; према томе дванаест у торакалној краљежници, пет у лумбалној краљежници и даље каудално (доље) у подручју крижнице још пет спиналних живаца. У најнижем делу кичме, на кокцију, променљиво излазе још један до три кичмена нерва.

Познавање тога важно је за лекара како би могао боље да лоцира процесе болести у кичменој мождини на основу клиничких симптома:

На пример, интервертебрални диск који притисне на корен Л4 изазива врло специфичан образац затајења (клинички симптоми), такозвани корен синдром.
Ако лекар види овај образац, може закључити да то мора бити интервертебрални диск између четвртог и петог лумбалног краљешка.

Сегмент, дакле, одговара одређеном делу кичменог стуба који опскрбљује влакна за одређени кичмени нерв (одређени кичмени кичми), чак и ако се тај кичмени нерв касније дели на појединачне живце - мада ти делови не морају нужно да буду близу један.
Више информација о томе можете пронаћи у нашој теми: Спинал Цорд

Структура, функција и задаци

Дерматоми

Нерви кичмене мождине су у техничком погледу познати и као кичмени нерви. Они нису део централног, већ периферног нервног система и настају из споја предњег и задњег корена кичмене мождине.

Спинални нерви се користе за преношење информација из кичмене мождине [које долазе из централног нервног система (ЦНС)] у органе, мишиће и све остале делове тела или преносе информације са ових подручја тела на кичмену мождину, одакле се шаљу у ЦНС.

Због тога се могу грубо поделити у две групе: Нерви који преносе информације од кичмене мождине до даље периферне називају се еферентним; Они полазе од предњег рога кичмене мождине и, на пример, преносе „наредбу“ за кретање мишића који је настао у централном нервном систему. Информације о регулацији органских функција, као што су повећање или смањење активности црева или појачано или смањено лучење пробавних сокова, такође се преносе еферентним нервима. Друга врста влакана, коју носи спинални живац, води информације у супротном смеру, тј. Од периферије према кичменој мождини, улазећи у стражњи рог; они се називају аферентни. Користе се, на пример, за преношење осетљивих перцепција као што су додир, температура, бол и осећај положаја у правцу централног нервног система. Осетљива перцепција органа, на пример пуњење стомака, такође је усмерена ка центру.

Живац излази кроз интервертебралну рупу и дели се на различите гране:

  • у предњој грани која снабдева кожу и мишиће предњег дела тела (рамус антериор / вентралис),
  • у задњој грани која снабдева кожу и мишиће задњег дела тела (рамус постериор / дорсалис),
  • у "повезујућу" грану (рамус цоммуницанс) која носи вегетативне информације и
  • у малу, осетљиву грану за снабдевање мембране осетљиве на кичму (Рамус менингеус).

Сам кичмени нерв, који је дугачак само центиметар пре него што се подели на неколико живаца, садржи и аферентни и еферентни нервни део и има четири описана квалитета, која су овде укратко сажета: Сомато-еферентна (информација који доводе, на пример, до покретања мишића), сомато-аферентног (информације о осетљивој перцепцији о кожи), висзеро-еферентног (информације које утичу на рад органа) и висзеро-аферентног (информације о стању органа).

Спинални нерв такође садржи нервне делове који регулишу аутономни (вегетативни) нервни систем - симпатички и парасимпатички. Овде се преносе информације које регулишу, између осталог, вегетативне телесне функције као што су излучивање зноја, откуцаји срца, цревна активност или величина зјенице.

У основи, сваки пар кичмених живаца опскрбљује одређени сегмент тела осетљивошћу. Иннервација коже, посебно на деблу, је у облику траке, те се тракице називају дерматоми. Пар спиналних живаца који излазе испод петог торакалног краљешка (Тх 5) даје тракицу коже која пролази у подручју брадавица. Пар кичмених живаца који излазе испод десетог торакалног краљешка (Тх 12) одговоран је за осјетљиву унутрашњост пруге коже која укључује и пупак. Међутим, инервација дерматома увек се преклапа, тј. Дерматоме Тх 10 је такође инервиран сегментом кичменог нерва Тх 9 у горњем делу и Тх 11 сегментом у доњем подручју. То има велику предност да ако сефект спиналног нерва Тх 10 закаже, у захваћеном дерматому нема потпуног укочености.

То постаје теже у подручју руку и ногу: Сегментна структура настала је много раније у историји развоја кичмењака него људи и, строго речено, односи се на положај „четвероножних“. Тако се дешава да пар кичмених нерва који напуштају кичмену мождину са сваке стране тела између шестог и седмог цервикалног краљешка, тј. Припада цервикалном сегменту 6 (скраћено до Ц6), снабдева (инервира) кожу палца, на пример, а не кожу преко лежи шести вратни краљежак.
Снабдевање мишића је мало сложеније од оног на кожи: Мишићно подручје које снабдева кичмени нерв (миотом) не мора бити директно испод испорученог подручја коже (дерматоме), може бити негде другде. Поред тога, мишић се увек снабдева из кичмених живаца из неколико сегмената. Ако је, на пример, кичмена мождина или нови коријен кичменог нерва оштећен на одређеном нивоу, неће читав мишић пропасти (бити парализован) - снабдевање осигурава да је само ослабљен (= паретичан). Рефлекси су обично само ослабљени, не у потпуности се угасе.

Неки од кичмених нерва формирају такозване плексусе, тј. Нервне плексусе. Овде се неколико спиналних живаца меша и креће даље периферно. Стога ова строго пругаста и сегментна инервација за осетљиве перцепције не важи за сва подручја тела; Такво формирање плексуса се нарочито дешава на рукама и ногама. Иннервација мишића такође углавном не проводи ни један сегмент кичменог нерва. Појединачни сегменти имају такозване идентификационе мишиће (на пример, бицепсни мишић - мусцулус бицепс брацхии - превасходно се снабдева сегментима кичменог нерва Ц5 и Ц 6 (пети и шести спинални нерви у вратној кичми).
Ово својство се користи у дијагностици и локализацији висине херније диска (пролапс), јер слабљење (пареза) одговарајућег мишића даје снажну индикацију захваћеног сегмента.

Најважнији плексуси су брахијални плексус, плексус живчаних руку и лумбосакрални плексус за подручје лумбалног и ногу.

Болести

Најчешћи облик оштећења кичменог нерва је укључивање у осећај синдрома корена, што значи да је један (или више) нервних корена захваћен на било који начин као део разних болести, а затим се затаји у складу са њиховим сопственим проводним квалитетама. У односу на одређени део тела (који одговара сегменту), то су пре свега:

  • Бол
  • Ненормалне сензације као што су трнце (= парестезија)
  • Поремећаји осећаја до отргнућа
  • Мишићна слабост (парализа) и ослабљени рефлекси

Постоје многи узроци иритације корена кичменог нерва, посебно у вези са дегенеративним променама на кичми, као што су хернија диска или спинална стеноза, где се корен на крају сажима и тиме иритира. Стална иритација нервног корена у пределу кичме може довести до упале нервног корена, што се манифестује горе споменутим симптомима.
Ово се обично дешава у доњим сегментима (лумбалном пределу) или у вратним сегментима. Болести које утичу на кичмени кичмени или кичмени кич (нерв кичмене мождине) ДИРЕКТНО, тј. Не у смислу синдрома компресије, више су упалне природе и већином су узроковани „неуротропним“ (тј. „Нервозна“) патогенима.
Поред тога, обично постоји учешће периферног нервног система у смислу радикулопатије / неуропатије (тј. Патолошке појаве без упале) у случају тровања (нпр. Олова) или метаболичких поремећаја (нпр. Дијабетес мелитус), али они обично не изазивају јасне симптоме.
И коначно, постоје синдроми иритације нерва којима нико не зна узрок (идиопатски).

Корен кичменог нерва (корен кичмене мождине) може да иритира:

1. Процесима који троше простор као што су

  • Хернија диска: истрошени диск притишће на корен
  • Апсцес: насељавање и локална репродукција бактерија које и даље расту у „гнојној шупљини“ притиска се на корен
  • Хематома: Крварење такође заузима простор
  • Тумори: Тумори саме кичмене мождине или метастазе из других тумора на кичми могу притиснути живце

2. Упални узроци (радикулитис), овде се разликују:

  • Упала повезана са патогеном
    • на пример. у контексту неуроборрелиозе (борелиозе) узроковане бактеријом Боррелиа бургдорфери или
    • Шиндре (зостер), у којима вирус варикоке-зостер напада осетљиве ћелије ганглија и шири се дуж придружених кичмених (или фацијалних) живаца и изазива бол
  • аутоимуне упале
    • на пример. Гуиллаин-Барре синдром са симетричном парализом која се диже с ногу (до респираторне парализе) са уништавањем изолационих мијелинских омотача услед стварања антитела усмерених против нервних компоненти (аутоантитела).
      За више информација о Гуиллаин-Барре синдрому, погледајте нашу тему: Гуиллаин-Барре синдром

Прочитајте више о теми: Упала нервног корена

упала

А директна упала кичменог нерва (Кичмени нерв) је не независно описано Клиничка сликамеђутим, може доћи до упале нервног корена у пределу кичмене мождине. Спинални нерв настаје из сједињења оба нервна корена, предњег и задњег корена; лажи а упала такве Корен нерва пре, такође је одговарајућа Спаљени спинални нерв. Када се нервни корен упали, један говори о једном Радикулитис, ако је захваћено неколико нервних корена, то се зове полирадицулитис. Обично је придружени кичмени нерв такође захваћен упалним процесом, тако да код радикулитиса, упале корена, неуритис, тхе Упала живаца, придружити.

Често јесте први још нејасно, шта који процес изазива нелагодност у пределу нервног корена, па је једна реч уопштенија од једне Радикулопатија говори; узрок не мора бити упала, али такође дегенеративни процеси на кичми, Компресијски синдроми, заразно Узроци или а пролапс диска доћи у питање.

Могући симптоми упале нервног корена су Бол и Сензорне сметње. Увек је са Емитовање да се рачуна у пределу које снабдева одговарајући корен или наредни кичмени нерв. Иритација нервног корена у подручју десетог торакалног кичменог нерва може довести до нелагоде у пределу трбушне стијенке на нивоу пупка. Ако је захваћен пети лумбални спинални нерв, то обично доводи до бола или ненормалних сензација који пуцају у ногу и зраче у велики ножни прст. Често узми бол у контексту лезије корена Кашаљ, кихање или Притисните за.

Други симптом радикулитиса може бити један Смањење функције мишића који се снабдева одговарајућим нервним кореном. На пример, ако је коријен петог грлића материце имао лезију корена, снага мишића бицепса (мишица бицепс брацхии) могла би ослабити. А потпуна парализа ипак би Не настају зато што се мишић бицепса такође снабдева деловима шестог грлића материце. Такође Поремећаји рефлекса и тхе Излучивање зноја налазе се у захваћеном сегменту или мишићу могући симптоми радикулитис.

Терапија у потпуности зависи од узрока. Ат механички узроци је оперативни Елиминација окидач могућност. Је реч о узрочници инфекције, често је једно лековито (посебно антибиотска) терапија неопходно. На пример, радикулитис може да изазове такву болест Боррелиа бургдорфери бити окидач који се преноси крпељима Лајмска болест.

Такође познат као "Шиндре" означена болест изазвана од Варицелла зостер вирус (ВЗВ) се активира. То утиче само на људе који је већ имају у животу Инфекција пилетином јер је вирус који га је покренуо исти као и вирус доживотни у тзв Спинална ганглија у телу задржава се и у фазама а имунодефицијенција тхе тхе Херпес зостер може да покрене. У већини случајева примарно је погођен горе споменути спинални ганглион, а пошто је нервни корен у непосредној близини, вирус се шири преко тога до периферије. Типични за херпес су зостер једностране жалбе, како Бол и Парестезија у захваћеном сегменту кичменог нерва, као и једностраног који је такође строго ограничен на ово подручје Блистеринг. Поремећаји осетљивости у погођеном сегменту такође нису ретки. Међутим, ако је имуни систем преоптерећен, као што је под а ХИВ инфекција можда је то случај, вирус је ограничен само у провери да би се могао ширити више сегмената и горе обе половине тела може да се шири.

Симптоми лезије

Има ли ту Лезија једно Спинални нерви или једно од обоје лежи испред тог нерва Корени нерва пре него што то може да изазове симптоме Референца на место лезија може дати. Првенствено је карактеристично да само када је заражен кичменог нерва притужбе на једну одређено подручје тела су ограничени, јер сваки кичмени живац снабдева одређени сегмент. Ово је посебно лако доделити трупу, јер сегменти овде називају траке Дерматоми су распоређени. У области екстремитети долази до мешања различитих нервних влакана кичме Нервни плексуси (плексус)тако да додељивање сегменту више није тако једноставно, већ следи јасна правила.

Типични симптоми кичменог нерва или оштећења нервног корена могу бити Бол, нелагодност (Парестезија), Сензорни поремећаји, поремећаји функционисања мишића или Поремећаји излучивања зноја бити у области која снабдева погођени кичмени нерв. На пример, ако постоји Шиндре (Херпес зостер), који се налази у пределу нервног корена који подржава десети торакални кичмени нерв (Тх 10) прелази преко пацијента, пацијент може да пуца преко пуцања Бол, нелагодност а могуће и поремећаја осетљивости на трбуху на нивоу пупка жале се да се неколико дана касније обично може строго ограничити на једну страну и на нивоу пупка везикуларни осип демонстрирати.