Лимфни органи

увод

Лимфни систем обухвата лимфне органе и лимфне судове и зато се налази у целом телу. Испуњава разне функције, укључујући имунолошку одбрану, транспорт лимфне течности и уклањање дијеталних масти из танког црева

Разликују се Примарна и секундарни лимфни органи. У примарним лимфним органима, Лимфоцити образован ,. Ове ћелије имуне одбране настају од такозваних матичних ћелија и сазревају.

Чим су у стању да разликују ендогене и егзогене, они колонизују секундарни лимфоидни органи. Овде се могу умножити, наставити сазревати и извршавати своје посебне задатке. Такође могу напустити лимфни орган и ући у крвоток.

Ово је један од примарних лимфних органа Коштана срж и Тимус. У раној фази развоја човека, као фетус, јетра такође може служити као примарни лимфни орган. Секундарни лимфни органи укључују слепо црево, Бадеми, Лимфни фоликул у Слузница и у цревима, као и слезина.

Лимфне жиле се налазе у целом телу, осим мозак и Ренал медулла. Они могу да апсорбују течност из органа или ткива кроз најмање посуде и каналишу је кроз различита места сакупљања док лимфна течност не дође до венске крви. Лимфа је ултрафилтрат крви и садржи око 1,8 до 2 литра дневно. Прво, течност је у малим танкозидним посудама, тзв Лимфни капилари снимљено. готово Преколектори и Колекционари, који делују као места сакупљања, сада стиже на Лимфни чворови. Овде имунолошке ћелије испитују лимфну течност на присуство страних и на тај начин потенцијално опасних ћелија. Тако постаје лимфа филтрирано и може тећи даље. Одатле течност улази у такозване труне, који описују већа лимфна дебла. Обично се стварају у паровима тако да се обе половине тела равномерно преусмеравају.

Лимфни сојеви теку заједно и формирају главни сој познат као Грудног коша канал и трчи иза трбушне артерије. У пределу грудног коша овај канал се отвара у тзв Венски угао. Ово представља спајање судова главе и горњег екстремитета Међутим, лимфна дренажа у телу није симетрична. Док се десни горњи квадрант тела, тј. Десна рука, грудни кош и десна половина лица, уливају у десни лимфни труп, сви остали квадранти који обухватају остатак тела уливају се у торакални канал. Стога је овај главни сој лимфе од посебне важности.

Функције лимфних органа

Имунска одбрана се схвата као способност имуних ћелија да разликују сопствене и стране ћелије тела и да уништавају структуре препознате као стране. Функција транспорта укључује, с једне стране, уклањање ткивне течности у вене, а с друге стране, хранљиве масти се могу транспортовати лимфним судовима без претходног контакта са јетром. доћи право до њиховог циљног органа. Заједничко им је нагомилавање имуних ћелија званих лимфоцити. Кроз имунолошку реакцију могу да униште стране ћелије, које су познате као антигени, и тако имају важну заштитну функцију за тело. Разликују се лимфоцити Б и лимфоцити Т. Б-лимфоцити сазревају у такозване меморијске ћелије и плазма ћелије које формирају антитела против антигена и на тај начин промовишу индиректну и брзу имунолошку одбрану, а такође се брже боре против познатих антигена. Т лимфоцити се користе за директан напад и уништавање нежељених ћелија.

У овом тренутку можете такође прочитати које задатке обављају лимфоцити Б: Шта су Б лимфоцити?

Лимфно ткиво у грлу

Лимфно ткиво Грло назива се тзв Валдеиер прстен за грло сажето. Састоји се од Бадеми и Фоликули лимфе. Крајници делују као имунолошки чувари и налазе се у носним шупљинама и грлу.

Насупрот томе, лимфни фоликули су распоређени кроз цело ткиво слузокоже. Израз бадеми укључује фарингеални тонзил који се налази на горњој страни ждрела, упарене непчане тонзиле, тонзиле језика и упарене тубуларне тонзиле.

Приликом испитивања усне шупљине, посебно крајници се могу лако прегледати. Да би то урадио, испитивач може упалити лампу у отворена уста пацијента и такође притиснути језик дрвеном шпатулом. Нарочито код вирусних или бактеријских инфекција, крајници се повећавају. Уз то могу Наслаге гноја или садрже остатке мртвих ћелија. Повећање величине може довести до а Сужење дисајних путева и да Отежано гутање да води. Фаринкс се такође често мења у инфекцији и може довести до Препрека горњег дисајног пута олово тако да је отежано носно дисање. Ово посебно погађа малу децу, са често понављаним инфекцијама назофаринкса. Повећана лимфна реакција доводи до повећања ждрела, што ствара такозване аденоидне полипе. Хируршко уклањање истих може се сматрати побољшањем дисања.