ДИЈАГНОСТИКА АЛЗХЕИМЕРОВЕ БОЛЕСТИ

Дијагноза Алзхеимерове болести

До Алзхеимерова дијагноза припада ИЦД-10, међународној класификацији болести, доказ синдрома деменције (Оштећење меморије, бар једно друго когнитивно оштећење, оштећење релевантно за свакодневни живот) као и опсежну дијагнозу искључености.

За рану дијагнозу синдрома деменције, неуропсихолошки тестови попут М.ини-М.ентал-С.делује-Е.ксаминација (ММСЕ) погодан. Тест обухвата укупно 11 јединица у 10-15 минута које испитују функционална подручја оријентације, меморије, језика, читања, писања, аритметике, праксе, когниције, просторног размишљања и пажње. Може се постићи највише 30 бодова. Распон између 18 и 24 бода показује незнатно деменцијаумерена деменција може се дијагностиковати са тачкама између 10 и 17, а код тешке деменције постигнуте бодове су испод 10.

Преглед томографије помоћу компјутерске или магнетне резонантне томографије (ЦТ и МРТ) показује типичну слику са скупљањем код људи који болују од Алзхеимерове болести (атрофија) мозга, посебно у подручју фронталног, темпоралног и париеталног режња са повећањем шупљина испуњених можданом водом (нервна вода) (Вентрицле). Имаговање је важно да бисте искључили друге узроке синдрома деменције. Релативно нови поступак (ПЕТ = позитронска емисијска томографија) може показати измењен енергетски метаболизам у погођеним деловима мозга. ПЕТ документује смањену потрошњу глукозе у предњем, темпоралном и париеталном режњеву. ЕЕГ је или некарактеристичан или има успорен основни ритам.

Прочитајте више о теми: Позитрон емисиона томографија

Анализа п-амилоида или п-протеина у цереброспиналној течности може помоћи да се потврди дијагноза Алзхеимерове болести.

Крвни тест може открити присуство метаболичких поремећаја, недостатак витамина, заразне болести и претерану конзумацију алкохола.

Неуролошки преглед често не показује абнормалности у раним фазама и служи за ограничавање других болести мозга и нервног система.

Коначно, дијагноза Алзхеимерове деменције је дијагноза искључења ако су присутни типични симптоми и ако постоје докази о процесима скупљања у мозгу коришћењем метода сликања попречног пресека у недостатку налаза који сугеришу други узрок деменције. Због тога, да би се разјаснила деменција, потребно је провести опсежну дијагностику искључења. На крају, међутим, дијагноза Алзхеимерове болести може се доказати само испитивањем узорака мозга тек након смрти особе која је погођена, у којој се могу открити наслаге релевантних протеина далеко изнад одређеног нивоа.

Укратко, следеће је важно за клиничку дијагнозу:

Погоршање меморије

Оштећење других когнитивних функција, нпр. Језичка функција, перцепција, просторна оријентација

Кретање и успорен напредак

Искључите друге узроке деменције

Диференцијална дијагноза Алзхеимерове болести

Важно је разликовати Алзхеимерову болест од других узрока деменцијакоји се могу лакше излечити узрочно. Они укључују, пре свега, крвожилне поремећаје мозга (други најчешћи узрок деменције), инфекције, болести складиштења (нпр. Вилсонова болест), Недостатак витамина, алкохолно-токсична деменција и друге болести мозга као што су Паркинсонова болест. Понекад постоје и релативно велике површине преклапања на сликама симптома Алзхеимерове деменције и депресија.