Седатион

увод

Реч седација долази од латинске речи седаре, што значи умирити или смирити.
То такође показује шта се подразумева под медицинском седацијом.
Дотичну особу треба смирити лековима и њихов стрес, физички и психички, смањити.
Да би то постигло, седативи, тј. Лекови за седирање, морају да пригуше централни нервни систем.
За разлику од опште анестезије, особа обично дише самостално и често се може пробудити.
Седација се такође може допунити таблетама против болова, у техничким аналгетицима за језик.

То се онда назива аналгетска седација.
Најчешћи седативи су бензодиазепини и антидепресиви.
Седација се користи за смиривање пре и за време медицинских интервенција, као што су колоноскопије и зубне операције, као и за смиривање менталних болести.
Пацијенти на интензивној нези такође су често седирани, јер у супротном не би могли да издрже стрес интензивне неге.

Дуготрајна употреба седатива може довести до хабитуације и захтевати веће количине лека.
Умирујући ефекат седације може толико ослабити респираторни нагон и крвоток, да су терапија и надзор лековима неопходни.
У неким случајевима седативи доводе до парадоксалних стања, односно они који су погођени постају немирни.

У којим областима се користи седација?

Седација има веома различите области примене, од којих све захтева да се дотична особа смири.
Многи пацијенти добијају премедикацију од анестезије пре операције.
Ово је лек за седирање у малим дозама који смањује напетост и страх од поступка.
Током медицинске интервенције под регионалном анестезијом, анксиозни или немирни оболели могу се давати и седативни лекови како не би били свесни интервенције.

Примери таквих интервенција или прегледа су колоноскопије и стоматолошке операције.
Оба поступка се не морају изводити под опћом анестезијом, али су веома стресна за дотичну особу.
У јединицама интензивне неге пацијенти се често седирају да би створили толеранцију за вентилацију.
Поред тога, стрес и немир негативно утичу на опоравак пацијената интензивне неге и због тога их треба избегавати.

Друго подручје примене седације је смиривање ментално оболелих људи.
Седација ће можда бити потребна и у акутној психози и у суицидности.
Седативи се такође користе у такозваном квалификованом одвикавању од алкохола да би се смањили симптоми повлачења.

Употреба код стоматолога

Посета стоматологу је повезана са великом анксиозношћу и стресом код многих људи.
У већини поступака локална анестезија је једина анестезија коју пацијент добија.
Ово доводи до уклањања бола, али не и до губитка свести.

Они који су погођени биће свесни целог поступка.
Бука и притисак у предјелу уста, као и укус крви, могу учинити погођене немирне и тако отежати рад стоматолога.
Посебно анксиозни пацијенти, али и деца, људи са деменцијом или ментално оштећени људи такође се могу умирити седативним лековима.
Ако је медицински неопходно, ову седацију плаћају и компаније за здравствено осигурање.
Ово се посебно односи на децу и пацијенте који на други начин нису у могућности дати свој пристанак.

Након стоматолошког поступка под седацијом, дотичну особу треба покупити и не возити сам остатак дана.
Зависно од дужине поступка, за лечење седација користе се различити лекови.
Седативи нису средства за ублажавање бола, па би и онима који су погођени требало пружити средства за ублажавање бола и дати им пре анестезије.

Током рада зуби мудрости

Хируршко уклањање мудрости је релативно велики стоматолошки поступак.
Уклањање се такође може извршити само под регионалном анестезијом, што, међутим, значи велики стрес за тело и због тога се врши у два термина.
Када истовремено уклањају сва четири зуба мудрости, многи стоматолози препоручују умирење како би се смањио стрес и физички и психички.
За то се особи даје седатив, обично бензодиазепини, који се убризгава кроз венски приступ.
У овом случају седацију плаћа само здравствено осигуравајуће друштво за малолетнике.

Седација током колоноскопије

Колоноскопију су многи људи раније описали као страшно искуство, због чега су се плашили поступка.
Данас су извештаји о искуству после колоноскопија много позитивнији и они који су погођени наводе да су преспавали током поступка.
То је због чињенице да се седација данас готово увек изводи.
Они који су погођени тешко примећују понекад болни поступак и много су мирнији.
Седацију колоноскопија обично покривају компаније за здравствено осигурање.

Да ли се седитација користи код МРИ?

МРИ је један од поступака снимања који лекари могу да користе да би добили преглед одређених органа.
Преглед је потпуно безболан.
Међутим, током МРИ претраге особа која је погођена мора лежати врло мирно како не би дошло до замућења слике.
Будући да деца и ментално угрожене особе често не успеју да леже, у тим случајевима се може употребити седација.
Седација ће такође бити потребна људима који се боје уских простора.
МРИ се често раде, посебно код деце, јер не изазивају зрачење.

Која је разлика између седације и сумрачног спавања?

Сумрак спавања је одређено стање свести које покреће седативни лек.
Седација је шири појам.
Седација почиње употребом одређених антидепресива или премедикације пре операције.
То је пригушивање централног нервног система, тј. Мозга.
То може да варира од благог умора до тачке опште анестезије.

Различита стања свести су одређена тачним вредностима.
Већина лекара користи Рицхмонд Агитатион Сцале за ово, што понашању дотичне особе додељује одређену бодовну вредност.
Сумрак спавања је само једна или две тачке испод будног пацијента.
У сумраку спавања дотична особа може се пробудити када јој се говори или има отворене очи све време.
На стање свести може утицати избор лекова и доза.
За већину интервенција сумрак у сумраку је довољан да вас смири.

Које нуспојаве се могу јавити?

Седативни лекови умирују обољелог и физички и психички.
Овај ефекат може надмашити заправо дефинисани циљ.
У случају антидепресива то значи да погођени не само да постају мирни, већ и успавани.
У медицинским процедурама, то може значити разлику између сумрачног спавања и анестезије.

Седативи такође делују на крвни притисак, рад срца и респираторни погон.
Ако је доза превисока, дисање се може зауставити и циркулација пропада, јер су обе области регулиране.
У том случају обољелу особу треба провјетравати и циркулацију мора стабилизирати лијековима.
Код антидепресива могућа нуспојава је срчана аритмија, коју треба открити редовним прегледима ЕКГ-а.
Многи седативи такође изазивају мучнину и повраћање када се узимају први пут.

Неки лекови за седирање такође изазивају овисност.
То значи да у почетку постоји ефекат хабитуације у којем оболели требају све веће дозе, а касније погођена особа постаје физички и психолошки зависна од лекова.
Међутим, ово су нуспојаве које се јављају само код дуготрајне употребе.

Можда ће вас и ова тема можда занимати: Општа анестезија за прехладу

Колико кошта седација?

Седација за медицинске интервенције или дијагностичке поступке кошта око 75 евра по пола сата или његовог дела.
Међутим, погођени не морају увек сами да плате те трошкове.
Овде је важна медицинска потреба.
Здравствено осигурање плаћа премедикацију пре операције.
Седација током колоноскопије такође је погодност здравственог осигурања.

Седација током зубног поступка зависи од старости пацијента.
За малолетнике седацију покрива фонд здравственог осигурања.
Пацијенти одраслих морају сами да сносе трошкове, зависно од поступка.
Неке компаније за здравствено осигурање нуде својим пацијентима додатне услуге и такође не сносе законске трошкове.

Они који су погођени требало би да се о томе распитају код своје здравствене куће пре операције.
У поређењу са опћом анестезијом, седација је исплативија алтернатива и истовремено има мање нуспојава.
Неопходна локална анестезија, која се такође обавља на седираним пацијентима, увек је погодност здравственог осигурања.

Ови лекови се користе

Постоји много различитих група лекова који се могу користити за седацију.
Прва група су бензодиазепини.
Они укључују дијазепам, лоразепам, мидазолам и многе друге.
Бензодиазепини су класификовани према њиховом трајању деловања.
Бензодиазепини брзо делују.

Следећа група седативних лекова су антидепресиви, који укључују доксепин и амитриптилин.
Обично се користе за пригушивање повећаног нивоа напона до нормалног нивоа, а не за операције пригушивања.

Друга група лекова су опојни лекови, попут тиопентала, кетамина и пропофола.
Оне се могу користити у малим дозама за седацију и у већим дозама за општу анестезију.

Група неуролептика такође има ефекат седирања.
Неуролептици као што су халоперидол дају се нарочито за решавање психотичних стања.

Снажна средства за ублажавање бола из опиоидне групе, попут морфија или фентанила, такође имају седативни ефекат.

Остале групе су барбитурати и антихистаминици.
Биљни лекови се такође могу користити за лагано седацију.
Ту спадају валеријана, мелем лимуна, пасијон цвет и права биљка.
Бензодиазепини су готово увек избор избора за кратке интервенције.

Како луковица делује као популарна лековита биљка, прочитајте у нашем чланку: Овако ради слада лук

Дормицум

Дормицум је трговачки назив активног састојка мидазолам и зато је бензодиазепин.
Мидазолам је један од бензодиазепина кратког дејства, па је префериран за премедикацију пре операција и за кратке поступке.
Поспешава сан и има умирујући ефекат.
У хитној медицини мидазолам се користи за ублажавање нуспојава кетамина за ублажавање болова.
Континуирана инфузија с мидазоламом може се користити за дуготрајну седацију у медицини интензивне неге.

Мидазолам се не препоручује у касним трудноћама и дојиљама.

Седација код деце - то треба напоменути

Деци је потребна седација за дијагностичке поступке као што су МРИ или кратке интервенције чешће него одрасли.
То је једноставно зато што деца још увек не разумеју потребу за мером и зато је не мирују.
Деца имају различит метаболизам од одраслих у зависности од њихових година, па се доза лечења седирањем не може једноставно израчунати до телесне тежине.
Мала деца често требају знатно веће дозе да би постигла исти ефекат као и одрасли.

Многи лекови за седирање већ су одобрени у дојеначкој доби.
Неки бензодиазепини не могу се давати само кроз венску линију, већ се могу примењивати и кроз слузницу носа или као супозиториј, што већ смањује дечји страх од седације.
За све седативне поступке код деце мора се осигурати да буде присутан лекар који има искуства са дечјом интубацијом и венским приступом код деце.
Опрема у разним одељењима, као што је радиологија, мора омогућити хитну негу детета.

Такозване парадоксалне реакције на бензодиазепине чешће су код деце него код одраслих, а деца постају немирна и анксиозна.
У овом случају, мора постојати алтернатива седацији бензодиазепинима.

Све даље информације о анестезији код деце можете пронаћи у следећем чланку: Анестезија код деце - поступак, ризици, нежељени ефекти

Седација упркос прехлади?

Блага прехлада није контраиндикација за седацију.
У случају фебрилних инфекција, интервенције које нису медицински неопходне треба одложити.

У хитним случајевима седација је могућа и током фебрилне инфекције.
Ако имате јаку прехладу, дисајни путеви могу бити иритирани и натечени, што отежава интубацију у хитним случајевима.
Међутим, то је још увек могуће уз неопходне поступке.

Седација током трудноће?

Неки седативни препарати прелазе плаценту и мајчино млеко.
То значи да лекови не утичу само на мајку, већ и на дете.
Бензодиазепини, најчешће коришћени седативи, примењују се само у касној трудноћи и дојењу, ако су апсолутно потребни, јер могу довести до проблема са дисањем и лошег пијења код новорођенчади.

Различити лекови су проблематични у различито време током трудноће.
У последњем тромесечју може се извршити седација азот-оксидом, јер то није показало детету никакву клиничку штету.

Које су алтернативе седацији?

За неке људе седација није изводљива из различитих разлога.
То може бити на пример због трудноће или на захтев пацијента.
Многе интервенције које се изводе под седацијом могу се извести и под регионалном анестезијом.

У случају зубних третмана или гастроскопије, седација је само један од начина да се поступак учини без страха и стреса, али није неопходан.
Ако је потребно, као што је мировање током МРИ, општа анестезија може заменити седацију.
За разлику од седације, општа анестезија значи да дотична особа мора бити вентилирана и неопходно је стално праћење крвожилног система.

Поред лековите седације, хипноза или подршка у понашању током операције су такође могући.