Пренос хепатитиса Б

Који су преносни путеви хепатитиса Б?

У принципу, инфекција хепатитисом Б је могућа путем било које телесне течности, јер вирус, због мале величине, у основи може да продре у производне погоне свих секрета. Најчешћи начин инфекције широм света је преношење вируса са мајке на дете током процеса порођаја: Након такве инфекције дете готово увек развије хроничну болест.

Прочитајте више о овој теми: Симптоми хепатитиса Б

Да бисте разумели различите начине преношења вируса хепатитиса Б, најбоље је прво да се добије преглед појаве вируса у организму: Највећа концентрација вируса налази се у крвотоку. У зависности од броја вирусних честица откривених дијагностичким тестовима, могу се извући закључци о појави инфективних вирусних честица у другим телесним течностима: Ако се посебно велики број честица нађе у крви, то је такозвани високо виремични носач, који присуство честица у другим секретима је врло вероватно. Према томе, велика је вероватноћа да телесне секреције ове особе буду заразне.

Прочитајте више о овој теми: Узроци хепатитиса Б

Сексуални пренос

Вирус хепатитиса Б често се јавља не само у крви, већ и у телесним течностима као што су вагинални секрет или семе. Стога је могућа инфекција вирусом хепатитиса Б полним односом. Да ли су честице вируса заиста присутне у телесним течностима, зависи од вирусног оптерећења заражене особе. Ако крв садржи велики број вирусних честица (велико вирусно оптерећење), заразне честице вируса вероватно ће бити присутне у другим телесним течностима. Ако је у крви мало вируса или је мало вирусног оптерећења, инфекција путем сексуалног односа је мање вероватна, али је ипак могућа. Патогени пролазе кроз најмање повреде коже или слузокоже, које се очима не могу видети, у тело и у крвоток.

Као и код многих других полно преносивих болести, сперма је и инфективнија од вагиналног секрета. Ово може да објасни зашто међу пријављеним случајевима хепатитиса Б има још много хомосексуалних мушкараца.

Пренос слином, сузама или мајчиним млеком

Као и у многим другим телесним течностима, заразне честице вируса могу се наћи и у слини, сузној течности и мајчином млеку. Ово је посебно вероватно изнад одређене концентрације честица вируса у крви, али у супротном се не може у основи искључити. Те телесне течности тада требају портал уласка у организам да би се заразиле, што се обично састоји од микроскопских пукотина или повреда на кожи или слузници.

Свако ко је дошао у контакт са пљувачком или другим телесним течностима евентуално заражене особе и није вакцинисан требало би да одмах размотри лекара.

Трансмисија трансфузијом крви

Крв обично садржи релативно највећу концентрацију вирусних честица у телу заражене особе. Сходно томе, контакт са крвљу такве особе је главни фактор ризика.

Трансфузија крви са крвљу или крвним продуктом позитивне особе са хепатитисом Б чак би довела овај веома заразан материјал директно у крв друге особе. Због високог ризика од инфекције трансфузијама, крв даваоца подвргава се разним тестовима. Инфекција хепатитисом Б путем трансфузије крвним производима је према томе мало вероватна.

Вероватноћа преноса

Конкретне информације о вероватноћи сексуалног преноса тешко су могуће. Постоје два главна разлога за то: Прво, појава вирусних честица у сексуалним секрецијама зависи од броја вирусних честица у крви заражене особе. Количина заразних честица у телесним течностима је веома променљива, као и клиничка слика која је узрокована. Инфекција не мора нужно да резултира акутним, симптоматским хепатитисом. Поред тога, појава инфекције хепатитисом Б постала је изузетно ретка у Европи. Сексуални пренос путем заштићеног односа такође је постао неуобичајено.

Пренос слине, суза или мајчино млеко ретко је могућа инфекција, а много више инфекција преноси се повредама игле и током порођаја, јер постоји директан контакт са заразном крвљу.

Пут инфекције примањем крвног лека изузетно је редак. То је делом последица детаљних тестова кроз које су дарована крв и сам давалац прошли. Поред тога, инфицирани људи обично припадају одређеним ризичним групама, које се искључују испитивањем одређених фактора пре давања крви.

Превенција

Као и код свих сексуално преносивих болести, и ви се заштитите од инфекције хепатитиса Б сексањем са кондомом. То спречава излазак сперме или вагиналног секрета у контакт са другим партнером. Међутим, то не искључује инфекцију преко других телесних течности, па теоретски може доћи и до инфекције пољупцем. Орални секс је такође потенцијални извор инфекције услед контакта телесних течности са оралном мукозом и зато се не сме изводити или не спроводити без заштите све док статус партнера није познат.

Генерално, треба водити рачуна да не дође у контакт са телесним течностима заражене особе. Ово је можда лакше са сузама, а теже са слином и мајчиним млеком. Стога је препоручљиво (будућим) мајкама да осигурају да нема инфекције.

Да би се избегла контаминација слином, обично је довољно следити хигијенске стандарде и избегавати контакт са пљувачом људи у ризику.

Вакцинацију против хепатитиса Б препоручује Стална комисија за вакцинацију и нуди добру заштиту против хепатитиса Б. Прочитајте више о вакцинацији против хепатитиса Б и вакцине Твинрик® овде.

Наркоманија

Познато је да људи који су зависни од дрога имају повећан ризик од заразе ХИВ-ом или вирусом хепатитиса. Овде се мисли на употребу интравенских лекова са нечистим иглама. Контакт особе са крвљу заражене хепатитисом Б релативно је вероватно да ће резултирати инфекцијом (тј. У око 30% случајева), док је мања вероватноћа да контакт са другим телесним течностима, као што су слина или урин.

То углавном зависи од броја патогена у крви заражене особе. Ако је број патогена велик, велика је вероватноћа да се патогени налазе и у другим телесним течностима. Такође је могућа инфекција контактом са слином, сузном течношћу или слично, на пример дељењем орално или орално конзумираним лековима. Као резултат тога, хепатитис Б и хепатитис Ц су један од најчешћих болести јетре и заразних болести код зависника од дрога.

дијализа

За људе који зависе од редовне дијализе, постоји специјална вакцина са већом концентрацијом активних састојака. То је због измењеног прочишћавања крви, кроз које се антитела формирана против вируса могу брже редуковати. Упркос повећаној концентрацији активног састојка у вакцинацији, вакцинација се добро подноси. Могуће је вакцинисати и конвенционалном вакцином, али се тада препоручује другачији распоред вакцинације. Најбоље је да се консултујете са лекаром који је задужен за то.

Као и код сваке вакцинисане особе, провера титра врши се четири до осам недеља после вакцинације код људи којима је потребна дијализа, током којих се мери ниво антитела. На овај начин се може проверити да ли вакцинација гарантује довољан имунитет. Људи којима је потребна дијализа углавном су људи који имају повећан ризик од заразе хепатитисом Б. Због тога се овим људима препоручује вакцинација.

Да ли је могућа инфекција упркос вакцинацији?

Вакцинација подстиче стварање антитела у телу које га чине безопасним ако дође у контакт са вирусом хепатитиса Б. Ако је довољно ових антитела формирано након вакцинације, инфекција овим обликом хепатитиса није могућа. У ретким случајевима се не производи довољно антитела. Потом се говори о такозваним малим одговорима (формирано је мало антитела) или о неодговарајућим (није формирано антитело). Тада је теоретски могућа инфекција.

Да би се спречили такви случајеви, провера титра увек се врши неколико недеља после вакцинације. Проверава се број формираних антитела и, ако има премало антитела, вакцинација се понавља.

Како вирусно оптерећење утиче на пренос?

Оптерећење вируса је концентрација вируса у телесној течности, обично у крви. Даје се у ИУ (заразне јединице) по мЛ и користи се као мерило заразности, тј. Потенцијал инфекције течности: што више вирусних честица има у крви, то је већи ризик од инфекције.

Међутим, овде треба додати да нису сви вируси са истим вирусним оптерећењем инфективни или покрећу одговарајућу клиничку слику. Вирус хепатитиса Б је пример вируса који може изазвати хепатитис са врло мало честица вируса, тј. Са малим вирусним оптерећењем. Потребно је вирусно оптерећење чак ниже него код вируса ХИ, тако да је вирус хепатитиса Б врло заразан.